ŠTA JE RELAKSACIONA (ŠVEDSKA) MASAŽA
Poreklo relaksacione masaže
Masaža postoji od najdrevnijih vremena. Čovek instinktivno trlja bolni i otečeni deo tela. Vrlo verovatno se masaža već odavno upotrebljavala u lečenju, posebno kod raznih bolesti lokomotornog sistema.
ANTIKA: Masaža se koristila u Antici kao redovan deo medicinske terapije, kako u Ajurvedi kao Metoda Abhyange, tako u Kineskoj Medicini kao Tu-ina, u Japanskoj medicini kao Shiatzu i Hipokratovoj medicini.
KINA: Tragovi prvih masaža mogu se naći zapisani kod kineza čak 2.700 godina pre nove ere. Nazivala se Nei Jing So Ven (kanon kineske medicine) i sadržala najranije kineske ideje o masaži. U XII poglavlju ovog spisa stajalo je da "paralize i kontrakture spadaju u domen masaže i gimnastike". Koristila je masazu za ublažavanje bola nastalog od teškog fizičkog posla. Razvoj masaže u staroj Kini odvijao se uporedo sa razvojem medicine koja je uz lekove i trave primenjivala i akupunkturu.
JAPAN: Japanci su pod uticajem kineske akupunkture vremenom izgradili sličnu metodu - Shiatzu ( shi = prst, atzu = pritisak), kojom su na poseban način, pritiskom prstiju i noktiju, vršili određeni oblik akupunkture.
INDIJA: Indijska knjiga Ajurveda, napisana 1800 godina pre Hrista, opisuje masažu kao trljanje i šamponiranje koje preporučuju za ozdravjenje tela.
EGIPAT I PERSIJA: U Egipatskim, Persijskim i Mesopotamskim knjigama pominje se dobrobit i korisnost masaže. U Grobnici Akmanthora 2330. godine p.n.e.(takođe poznata i kao "grobnica lekara") u Sahari, opisana su dva čoveka gde jedan provodi neku manuelnu terapiju na stopalima i rukama, najverovatnije masažu.
GRCI I RIMLJANI: Rimljani i Grci su takođe čvrsto verovali u korisnost masaže. Homer, Sokrat i Platon, između ostalih, a Hipokrat je tvrdio da svi terapeuti moraju da znaju masažu. Terapeutsku masažu prvi uvodi Herodonas, Hipokratov učenik, za lečenje raznih istegnuća. Iz drevne Grčke masaža je preneta u drevni Rim. Prvi zapis o sportskoj masaži nalazimo u knjizi Rimljanina Oribasiusa iz 4. v.n.e. Galen (prvi sportski lekar i lični lekar rimskog cara, koji je napisao najmanje 16 knjiga, u kojima između ostalih opisuje masažu) je mnoge probleme mišića tretirao masažom. On je tehniku masaže svrstao u 3 kategorije: tvrdu, meku i gnječenje (u vidu mešenja testa). Masaža je u drevnom Rimu primenjivana u medicinske, ali i u vojne i sportske svrhe, kao i u svakodnevnom životu. Rimljani su negovali hedonizam i sve što je donosilo ugodnost i prijalo čulima.
SREDNJI VEK: U Srednjem veku masaža nije bila popularna, jer je interesovanje za ljudsko telo i fizičko zdravlje izgubilo uporište u medicinskim krugovima.
RENESANSA: Srećom, sa pojavom Renesanse vratilo se interesovanje za ljudsko telo i njegovo zdravlje. Kako je medicinska profesija ponovo dobila zasluženo mesto, tako se i potreba za masažom ponovo vratila. Mnogi terapeuti su je uključili u svoj način lečenja. Metoda francuskog lekara Ambrozijusa Parea (XVI vek) bila je toliko uspešna da je on postao terapeut četvorici kraljeva Francuske. Terapeut Marije, kraljice Škotske uspešno je 1566.godine oporavio njeno telo, upotrebom svog metoda masaže. Smatralo se da je bila vrlo bolesna i očekivalo se sporo ozdravljenje.
Per Henrik Ling(1776-1839)
NOVI VEK: Per Henrik Ling, Šveđanin, nastavnik mačevanja, (osnivač moderne masaže i kineziterapije) putovao je u Kinu i vratio se u svoju zemlju sa novim tehnikama masaže što je kasnije postalo poznato pod imenom Švedski tretman pokreta ili Švedska masaža koju danas poznajemo. On je u Štokholmu 1813. g. osnovao institut u kome je školovao učenike koji su njegove metode širili u mnoge zemlje Evrope i popularisali je pod imenom "Švedska gimnastika".
Doktor Metcger (Johan Georg Metzger) je zaslužan za razvoj masaže u srednjoj Evropi. Pridobio je veliki broj kliničara i lekara koji su počeli primenjivati masažu kao metod lečenja.
Fon Mozengej prvi je opisao masažne hvatove 1876. godine u jednom medicinskom časopisu i dao im francusku terminologiju:
- effleurage (GLAĐENJE, POGLAĐIVANJE),
- frictio (TRLJANJE FRIKCIJE),
- perrtisage (GNJEČENJE),
- tappatmant (TAPKANJE) i
- vibration (VIBRACIJE).
Ruski vojni lekar J.B. Zabludovski je na Berlinskom odeljenju vodio odeljenje za masažu. On je prvi publikovao jedan rad iz oblasti sportske masaže 1906. godine. Prve knjige o masaži izašle su u Parizu: Sportska masaža - Raula Koste, Samomasaža i nega tela - Hansa Sura i Finska masaža - doktora Fula.
Šezdesetih i sedamdesetih godina, masaža je postala snažan agens za ličnu promenu zdravstvenog stanja, zahvaljujući holističkoj i intuitivnoj tehnici masaže-povezivanje uma, tela i duha (tj. BODY-MIND TEHNIKE).
Poreklo reči "masaža"
U svim jezicima sama reč masaža ima slično značenje. Reč masaža dolazi ili od lat. riječi "massa, massare", što znaći gnječiti, trljati, pritiskati rukama, ili od arapske riječi "massa" što znači pritiskivati, dodirivati, pipati. Na sanskritu je to reč "makch"; na hebrejskom "mašež" znači opipavanje, dok na grčkom "masso" znači stiskanje rukama;
Riječ "massage" upotrebljena je prvi put u francuskoj literaturi, a upotrijebio ju je Lepage 1813. god. Na francuskom glagol masser znači utrljavati.
Masaža s utrljavanjem različitih eteričnih ulja ili masti bila je poznata i u staroj Grčkoj. Još je Homer opisivao da je Ciceja mazao Odiseja različitim eteričnim mastima.
